Metal bendovi

Forimiran davne 1981. godine u Kaliforniji, kada se ogroman broj poklonika još nije ni rodio, bend je aktivan i danas u gotovo ne izmenjenoj postavi. Sa deset studijskih albuma i jedanaestim u skoroj najavi udarili su temelje svetskom Thrash metalu. Prevedeno na Srpski jezik, Slayer znači ubica, što njihova muzika u prenesenom značenju i čini - cepa, kida vuče u masu i razara do ništavila. Postava Slayer-a je maltene ostala ne promenjena: Kerry King (gitara), Jeff Hanneman (gitara), Tom Araya (bas gitara i vokal) i Dave Lombardo (bubanj). Čini se da su više nego ijedan bend, uz Metallicu, imali uticaja među mladjim bendovim, što u svetu, što kod nas. Malo je onih koji nisu u svojoj karijeri obradjivali poznate hitove poput "Raining Blood"-a, "Postmortem"-a, "Angel Of Death"-a, "South of Heaven"-a i sl. Svoj zvuk su takoreći gradili vremenom pa iako su zadržali glavne crte svog pravca, u poslednja tri albuma (Diabolus In Musica 1998. godine, God Hates Us All 2001. godine, Christ Illusion 2006. godine) imaju nešto tvrđi zvuk, sve uz album iz 1996. godine "Undisputed Attitude" na kome se nalazi nekoliko punk obrada pa i sam album ima punk prizvuk. Ipak, poklonicima najdraži ostaju prvi albumi, iako po produkciji daleko od one koju danas Slayer ima "Show No Mercy", "Hell Awaits", "Reign In Blood", "South Of Heaven", "Seasons In The Abyss" i "Divine Intervention" su oni sa kojih su potekli njihovi najveći hitovi. Postoji jedna stvar koja se od samog početka pa do dan danas nije menjala-tekstovi. Totalni nihilizam, prezrivost prema hriščanskoj religiji i onome što ona nosi slepim sledbenicima, uopšteno o najtamnijim stranama čovečanstva, i danas inspirišu njihove pesme. Slayer je posetio našu publiku 2005. godine na EXIT festivalu i dokazao da njihova energja na bini ne nestaje i da se njihovo ime s pravom pominje kao sinonim samog pravca. A sada sledi Dittohead! Pogledajte:

Carcass, prevedeno na Srpski, leš, odvratno ime za bend. S obizom na to da su ga osnovali momci koji dolaze sa medicinskog fakulteta, moglo je da bude i gore. Ovaj bend se pojavljuje prvi put pod nazivom Disattacknastao 1985. godinu u Engleskoj (Liverpul) koji su osnovali gitarista Bill Steer i bubnjar Ken Owen, gde 1986. godine menja naziv u Carcass. Bend je u početku bio okrenut ka Grindgore/Necrodeath metalu. Tekstovi su bili krajnje sirovi, gadljivi, ispraćeni stručnom medicinskom terminologijom, kao što su na primer "Genital grinder" i "Excreted alive". Bill Steer je pored Carcass-a svirao i u bendu "Napalm Death" koji se tretira kao prvi Grindcore bend na svetu. Nakon što Carcass izdaje svoj prvi album "Reek of Putrefaction" 1988. godine, sprema se materijal i za drugi album. Ken Owen je odlučio da nadogradi svoj set bubnjeva ugradivši još jednu bas pedalu što je hteo da iskoristi u procesu pisanja novih pesama, što se na kraju ispostavilo kao pun pogodak. Uvidevši to, Bill Steer je počeo Carcass da shvata mnogo ozbiljnije i potpuno se okrenuo ka njemu napustivši Napalm Death. Kada je bend snimio drugi album, počeo je da se žanrovski transformiše iz Grindgore-a u Death/Necrodeath metal, gde su im pesme sada bile duže i ispunjene gitarskim solo deonicama. To je zahtevalo jos jednu gitaru na čije mesto dolazi Michael Amoth. Nakon toga izadju album "Necroticism - Descanting the Insalubrious" 1991. godine u kome je žanr promenjen samo na Death metal, a 1994. godine promeniti na Melodic Death metal koji donosi album "Heartwork". Stvari su se odlilčno odvijale do 1996. godine kada izdaju album "Swansong", gde su im pesme bile sve lošije. Maltene su svirali rock sa death vokalom. Bend polako počinje da umire, članovi odlaze u druge bendove, ali Ken Owen ostaje neaktivan zbog oštećenja na mozgu koja je u 40% slučajeva smrtonosan. Carcass se ponovo okupio 2006. godine sa novim bubnjarem. Bend jos uvek ne planira da novi materijal, već trenutno rade turneje po svetu. Po mom mišljenju ovaj bend je imao najveći procvat u "Heartwork" periodu zbog svoje melodičnosti što se može čuti i u istoimenoj numeri. Pogledajte:

Malo bendova na planeti može da se pohvali činjenicom da su doneli nešto sasvim novo u globalnom smislu metala. Takav bend je Blind Guardian. Sami koreni ovog benda leže u sastavu "Lucifer’s Harritage" koji je u periodu od 1985. – 1986. godine realizovao demo izdanja "Symphonies Of Doom" i "Battalions Of Fear".Taj sastav sve do 2005. godine činili su Hansi Kursch, Andre Olbrich, Marcus Siepen i Thomen Stauch. Ne može baš mnogo bendova da se pohvali očuvanjem istog broja ljudi na jednom mestu povodom istog posla. Već na prvencu, "Battalions Of Fear" 1988. godine, bend definiše svoju muziku kao "epski metal", jer su im pesme uglavnom zasnovane na fiktivnim delima Tolkina, Kinga, Strauba, Murkoka itd. Na sledećem izdanju "Follow the Blind" 1989. godine pomažu im Kai Hansen i Piet Sielck na numerama "Valhalla" i "Banish From Sanctuary". Nakon drugog, stiže i treći album "Tales From The Twilight World" 1991. godine koji bendu donosi popularnost epskih razmera. Na albumu se može naći žestoki speed metal zvuk, kao i balada sa elementima klasike i orkestracije i naravno pečat njihove ljubavi prema pokojnom Dž.R.R. Tolkinu. Nakon toga, 1992. godine izlazi "Somewhere Far Beyond" koji pored određenog broja bržih pesama, nastavlja sagu melodičnih balada, čega će biti sve više i više u daljem radu benda. Nakon petog albuma "Imagionations From the Other Side", odlučuju da sve svoje stare pesmu odsviraju u malo akustičnijoj i delom klasičnijoj varijanti, pa 1996. godine izdaju "The Forgooten Tales". Posle dugog čekanja stiže "A Night At The Opera" 2002. godine,čijim imenom stvaraju malu odu Queen-u, koji je totalno odstupanje od primarnog speed metal zvuka. Poslednju saradnju sa Thomenom imaju na live albumu iz 2003. "Imaginations Through The Looking Glass". Njega zamenjuje Frederik Ehmke, sa kojim izdaju "A Twist In The Myth" 2006. godine. Možemo reći da Blind Guardian predstavlja jednu veliku sagu ljudi koji su novinama u svetu muzike postigli veličinu i ime koje bi trebalo biti ispisano zlatnim slovima na stranicama knjige muzike u globalu. Evo vam i prikaz za pesmu "Mirror, mirror" koja meni lično omiljena. Pogledajte:

The Agonist je kanadski MetalCore bend, koji je za sada, snimio jedan studijski album nazvan Once Only Imagined 2007. godine. Karakteristični su po ženskom vokalu, koji je u stanju da peva čisto i scream, kombinovano kroz pesme. Teme tekstova na debi albumu, bave se uglavnom problemima okoline kao što su ekologija, stanje sveta, ratovi, javni moral itd. Pored ženskog vokala, bend se sastoji od (samo jednog) gitariste, basiste i bubnjara. Njihov debi album, iako veoma melodičan, takođe je i agresivan, zahvaljujući vokalima Alisse White-Gluz, koja veoma vešto menja glas sa čistog na scream. U drugoj polovini 2007. godine, bend takođe snima spot za pesmu "Business Suits and Combat Boots", koji možete pogledati ovde, a novi album najavljuju za Januar predstojeće godine.

System Of A Down je jermensko-amerićki Nu-metal/Alternate Rock bend. Svi članovi benda su Jermeni, ali takođe svi žive i rade u Americi. Do sada u karijeri imaju 4 studijska albuma, od čega je poslednji u stvari iz dva dela, koja su izdata u razmaku od šest meseci. System Of A Down je veoma političko-kritički orijentisan (odnosno, socijalno svestan, kako oni vole da kažu) bend, čije su teme uglavnom nepravda u različitim socijalnim sferama. U prvim albumima dominiraju antiratne teme, dok se kasnije teme proširuju. System (ili SOAD, kako ga često zovu) ima dva vokala, od čega je jedan dominantan (Serj Tankian), dok je drugi uglavnom podrška (Daron Malakian, takođe i gitarista). Česte harmonije, koje su izraženije posebno u poslednjim albumima, čine ovaj bend lako slušljivim i veoma dopadljivim. Kroz svoje albume, provlače različite pravce gitarske muzike, pa ponegde čak i elektronske, pa se teško mogu svesti u jednu, određenu kategoriju. I sami članovi benda izjavljuju da ih nije briga u koji žanr ih svrstavaju. U Americi i širom sveta, postali su veoma popularni, naročito albumom Toxicity, koji im je doneo svetsku slavu gigantskih razmera. Nakon poslednjeg studijskog albuma "Hypnotize/Mezmerise" iz 2007. godine i turneje nakon toga, bend je najavio raspuštanje benda na neodređeno vreme, sa namerom da se nekada u budućnosti ponovo okupe. Do današnjeg dana, nisu se okupili. Svaki od članova, trenutno je uključen u neki sporedni projekat, čime su profesionalno posvećeni. Kada ih pitaju za SOAD, odbijaju da konstatuju da je bend "mrtav" i planiraju da ga "probude" kada osete da je to prirodno. Takođe su najavili da bi bili radi da predstavljaju svoju zemlju - Jermeniju na pesmi Evrovizije 2009., ako im se dozvoli pominjanje jermenskog genocida u tekstu, što će biti teško, s obzirom da se takmičenje održava u Moskvi. Veoma snažni, metaforični tekstovi, zajedno sa melodičnom i čvrstom instrumentalnom podlogom i harmoničnim vokalima, ovaj bend vredi odslušati, ako do sada niste. Evo jednog spota, koji će vas u celu pređašnju priču uveriti i potencijalno zaniteresovati. Pogledajte:

Death je jedan od najuticajnijih death metal bendova sa Floride napravljen od strane Chuck Schuldiner-a 1983. godine. Prvi album je izdat 1987. godine koji je sadržao zvuk kakav ljudi nisu imali prilike ranije da čuju. Teški i agresivni rifovi iskombinovani brzim tempom budili su u ljudima veliku količinu agresije koju su slušaoci mogli da sakupe čak i samo slušajući tekstove koji su bili nasilini, ili kako se to na engleskom kaže "Gore". Nakon toga izdaju se 2 albuma "Leprosy" i "Spiritual Healing" sa sličnom tematikom i pritom je promenjeno nekoliko članova. Nakon toga, Death okeće novi list. U svoju muziku uvode progressive elemente i mnogo zahtevnije rifove što ih već može svrstati u Technical Death Metal što se obeležava albumom "Human" iz 1991. godine.Ovaj album je bio najprodavaniji za razliku od predhodnih. Čak su i snimili spot za pesmu "Lack Of Comprehension" koja je emitovana na MTV-u, ali to je samo početak njihovog uspeha. Nakon toga izdaju "Individual Thought Patterns" 1993. godine i "Symbolic" 1995. godine koji je ostvario neizmerni uspeh. Mana svakog albuma što je ispratio predhodnog člana benda i dočekao novog. Death nakon toga izdaje album "The Sound Of Perseverance" 1998. godine gde je ujedno promenio i izdavačku kuću, što se moze i opisati izrekom "dve muve s jednim udarcem". Svaka reč vezana za ovaj album je mogla biti samo pohvala. Uprkos položaja na kom se Death nalazio, ova godina je obeležila njegovu propast. Ovaj prelazni period je obeležen saznanjem da Chuck boluje od jednog tipa tumora na mozgu. Chuck Schuldiner nakon što je raspustio Death, napravio je novi bend pod nazivom "Control Denied" koji izdao samo jedan album "The Fragile Art Of Existence" 1999. godine. To je bio progressive metal bend sa takozvanim "power" vokalom. Chuck se borio protiv tumora raznim terapijama uključujući i operaje koje je imao. On je organizovao koncerte sa Death-om gde je sav sakupljeni novac utrošen na njegovo lečenje. Nažalost, Chuck Schuldiner umire 13. decembra 2001. godine. Uspomena na ovog čoveka biće večna s obzirom na to koliko je on uticao na metal scenu. Evo i prikaza njihovog debi spota koji se emitovao na MTV-u. Pogledajte:

Kolonjska Voda je, da najjednostavnije objasnim Comedy/Necro-Death/GrindCore/Metal bend, koji je nastao u Pančevu 2001. godine. Prvobitna postava je: Vladimir Morar-bas, Miroslav Markov-bubanj, Marković Ivan-vokal, Vladimir Uzelac-gitara. Kolonjska Voda snima prvi demo koji je imao dve pesme "Sladoled" i "Obrada", ali taj demo snimak nikada nije objavljen jer su ga izgubili. Takodje su imali i VHS snimak koji su isto izgubili. Marković posle izvesnog vremena raspušta bend, a nastaje bend "Nothing Else Matters" čiji tekstovi su bili posvećeni Markoviću i Kolonjskoj Vodi sa ciljem da ga umalovaže. Nothing Else Matters snima demo sa dve pesme "Prolećni dan" i "Kolonjska Voda smrdi (Puši ga Markoviću)", ali ni ovaj demo nije izdat jer je takodje izgubljen. Nakon što je Marković izgladio odnose sa Nothing Else Matters-om, Kolonjska Voda se ponovo okuplja ali u drugačijoj postavi: Marković uzima gitaru, na mesto bubnjara dolazi Slobodan Bugarin , bass svira Ognjen Glavonića, a na mesto pevača dolazi Veljko Lukić, poznatiji kao Manijak. U ovoj postavi Kolonjska Voda doživljava procvat i osvaja publiku svojim morbidno-eksplicitnim tekstovima čija je tematika smak sveta i klanje ljudi, posebno dece. Bend se stavlja u stanje mirovanja od 2004. godine zbog koncertne ne aktivnosti, ali se 2008. godine ponovo aktivira sa novom postavom koja je zadržana do danas. Manijak ostavlja mikrofon i prelazi na bubanj, a na mesto pevača dolazi Kvočka Bojan. Bend trenutno radi na novim stvarima koje će se naći na najnovijem demo albumu. Iskreno, ne preporučujem nikome da sluša ovaj bend, ali ako baš imate želju, odgledajte snimak iz 2003. godine za numeru "Spaljujem decu i nije mi žao" sa Pančevačkog rok festivala. Začepite uši ili zaklopite oči, tako će manje da boli...

The Black Dahlia Murder je američki Melodic Death Metal Bend nastao 2001 godine, ali su prvi studijski album izdali tek 2003. godine pod nazivom "Unhallowed". Do Sada su izdali još dva albuma, "Miasma" 2005. godine i "Noctural" 2007. godine. Bend ima veoma agresivan, moderan zvuk, sa posebnim akcentom na bubnjeve i melodične, harmonične gitare. Iako ne zvuči kao bilo šta drugo što je većina imala da čuje, kao svoje glavne uticaje navode bendove kao što su At The Gates, Carcass, In Flames, Megadeth, Metallica i Iron Maiden, sa nekima od kojih se ne mogu ni uporediti. Bend ima dvostruki death metal vokal, grawl i scream, koji pevač naizmenično koristi veoma vešto da bi izrazio emocije pojedinih pesama. Teme pesama su razne, ali se svode na kritikovanje režima i religije, kao i izražavanje patnje, besa i drugih emocija. Zbog svoje agresivne pojave, a posebno u bubnjevima, bend vešto prikriva melodičnost koja se krije ispod površine, što ima svoje draži. Jedan takav primer je i pesma "Statutory Ape" za koji imaju snimljen spot. Pogledajte:

In Flames je Švedski metal bend osnovan 1990. godine od strane (tadašnjeg gitariste benda Ceremonial Oath) Jespera Stormblada. Nezadovoljan nedovoljnom melodičnošću pesama matičnog benda, napušta ga i potpuno se posvećuje In Flames-u. Godine 1993. bend izdaje svoj debi album nazvan "Lunar Strain". Pošto nisu još uvek imali pevača, pozajmljuju Mikael Stanne-a iz Dark Tranquility-a za vokale na albumu. To je bio death metal album sa veoma izraženom melodičnošću, što je bilo u to vreme novo, ali je ipak prošao nezapaženo kod publike. Sledeći album izdaju već sledeće godine, pod nazivom "Subterranean", ponovo sa pozajmljenim vokalom (ovoga puta, bio je to Henke Forss). Ovaj album ih konačno izvlači iz senke i već sledeći album izdaju za izdavačku kuću Nuclear Blast Records. Godine 1996. In Flames konačno nalazi stalnog pevača i gitaristu: Anders Friden-a i Bjorn Gelotte-a, koji su i dan danas u bendu. Iste godine, bend snima svoj treći album nazvan "The Jester Race", koji je bio značajna promena u odnosu na prethodne. Novi članovi uneli su novine u zvuk benda i on sada zvuči dosta ozbiljnije i manje sirovo, ali sa i dalje upečatljivim i prepoznatljivim melodičnim gitarskim deonicama. Već sledeće godine, bend snima novi album pod nazivom "Whoracle", koga karakteriše nešto izmenjen stil, naročito primetan u vokalima. Bend se sve više odaljavao od death metal stila, od koga je počeo. Od tada, do 2000. godine, bend snima 2 albuma "Colony" i "Clayman", po mnogima njihova dva najbolja albuma u karijeri, koja su se u zvuku ipak dosta razlikovala međusobno. Nakon toga, In Flames izdaje jos 4 albuma zaključno sa poslednjim iz 2008. godine koji se zove "A Sense Of Purpose". Kao primer jedne njihove pesme koja se teško može okarakterisati kao Death Metal, prezentujem vam njihovu najpoznatiju pesmu "Only For The Weak". Pogledajte:

Dead Shell Of Universe je bend koji je nastao iz benda, koji je po imenu sličan, Dead Cosmos Celebration  koji se raspao. Prvobitna postava Dead Shell Of Univers-a je (po pseudonima) V, LG, U238 i Ponor. Trenutnu postavu čine samo V i LG, ali bez obzira na to, ova dvojka se pokazala kao odličan sklop i daje odlične rezultate. Inspirisani black metalom, muzika se temelji na istom, ali sa primesama doom metala, dark wave-a, post panka i ambijentala. Sve u svemu, kada spojite sve ove žanrove, prilikom slušanja ovog benda možete osetiti ogromnu količinu tame koja prolazi kroz vas i osećaj koji nikada nije ranije bio prisutan iz razloga što teme tekstova se odnose na mentalni mazohizam i opsesiju o samoći. Za sada ovaj bend je izdao samo jedan EP pod nazivom "Gde pupoljak vene, tamo je moje seme" koji sadrži samo 3 pesme "Sanjar", "Tamo gde pupoljak vene..." i " ", ali u pripremi je debi album koji će biti snimljen krajem 2009. godine.

Nile je, kao što i sami možete da zaključite, dobio je ime po drevnoj Egipatskoj reci Nil. Nile pripada ekstremnom death metalu koji privlači svakog ljubitelja teškog i brutalnog zvuka. Muzika je ispunjena brzim rifovima gde se takodje oseća Egipatska kultura. Ono što bi svako pomislio jeste da je ovaj bend iz Egipta, ali nije. Tvorac ovog benda je Amerikanac Karl Sanders, arheolog koji je doktorirao na odseku drevni Egipat. Njihovi tekstovi govore o mitovima, magiji, religiji i ritualima, sve u kontekstu Egipatske mitologije. Nile postoji od 1993. godine kao Karlov projekat, ali ozbiljniji rad je počeo 1998. godine kada je izdao prvi album "Amonqst the catacombs of Nephen-Ka". Posle toga je izdato jos 4 albuma zaključno sa "Ithyphallic"-om 2007. godine. Pored Karla, pored veće promene članova, trenutno se nalaze Dalas Wade, Chris Lollis i George Kollias (profesor bubnja na muzičkoj akademiji u Grčkoj). "Sacrifice Unto Sebek" je pesma koja za samo 3 minuta predstavi ideologiju benda, a na mene je ostavila snažan utisak. Pogledajte:

Necrophagist, nikad čuli? Tako sam i mislio... Ovaj technical-brutal-death metal bend ispunjava sva očekivanja jednog ljubitelja ovako komplikovanog žanra. Samo ime benda, odnosno reč Necrophagist u suštini ne postoji u rečniku, ali se može izvesti od dve korenske Grčke reči: nekros-leš i phagous-jesti/pojedeno. Vodja ovog benda je Muhammed Suicmez (gitarista/vokal), čovek koji je kreator svakog zvuka koji možete čuti od ovog benda. Da pojasnim, bend funkcioniše na jednostavan način. Muhammed je kreator svih deonica, detalja, textova, koje, nakon što uklopi, podeli ostalim članovima. S obzirom da je Muhammed i otac i majka benda, on piše muziku onako kako je on zamislio, ali njegova mašta je previše zahtevna, ne može svako da odsvira ono što je on zamislio. To je razlog zašto je Necrophagist promenio čak 17 članova od 1992. godine pa do danas. Ovaj bend je izdao za sada samo 2 albuma, "Onset of putrefaction" 1999. godine i "Epitaph" 2004. godine, a treći je najavljen za 2009. godinu nakon završetka turneje po USA sa bendom Carcass koji ću verovatno kasnije opisati. Ne postoji ni jedna Srpska reč koja bi mogla da opiše kakvi su njihovi textovi, ali Engeska reč "Gore" ih približno opisuje, što se može videti iz naziva njihovih pesama kao što su "Foul body autopsy" ili "Stabwound". Evo vam jedan snimak gde možete da vidite Necrophagist uživo sa numerom "Extreme Unction". Pogledajte: 

Ne postoji osoba koja je ljubitelj gitarske muzike i tvrdog zvuka, a da nije čula za ovaj legendarni bend. Metalika je oformljena u Los Andjelesu 1981. godine koju su sačinjavali James Hetfield, Lars Ulrich, Kirk Hammett i Ron McGovney. Ova mlada četiri momka uspela su da za veoma kratko vreme dožive svoju popularnost, maksimalnu posećenost na svirkama što ih je stimulisalo da snime i svoj prvi demo "No life 'till leather", a ubrzo i debi album pod nazivom "Kill 'em all". Muzika koju je taj album sadržao je agresivna i budila je u slušaocima ogromnu kolilčinu energije. Ali ovaj bend nisu pratili samo uspesi, već i neuspesi, kao i problemi izmedju samih članova benda. To je razlog zašto se postava Metalike stalno menjala. Bend je postizao ogromnu popularnost iz albuma u album. U ovkiru Evropske turneje 1986. godine, bend doživljava katastrofalnu nesreću. Tadašnji basista, Cliff Burton je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ova tragedija je postavila bend na samu ivicu propasti, ali nakon duže pauze, Metalika se uzdiže sa novim članom (Jason Newsted-om) i novim albumom "...and justice for all". Nakon toga, u ovoj postavi, Metalika izdaje jos 4 albuma od kojih je najpoznatiji "Black album" koji je sadržao hitove za široke slušalačke mase kao što su "Enter Sandman" i "Nothing Else Matters". Nakon što Jason Newsted napušta bend, njega zamenjuje Roberto Trujillo 2003. godine, koji je napustio Ozzy Osbourn-a da bi se pridružio ovoj konstruktivno-destruktivnoj mašini. Nakon ovog preloma, Metalika se intenzivno pojavljuje na mainstream sceni (MTV) i time su pridobili ogroman broj obožavatelja, ljubitelja modernog zvuka koji je Metalika davala slušaocima izdavajući album "St. Anger". Ovih dana je Metalika izdala svoj poslednji album "Death Magnetic" u kojem možete da primetite zvuk iz starijih dana koji su ljubitelji Metalike najviše voleli. Ali bez obzira na njihove trenutne uspehe, Metalika nikad neće biti ono što je nekada bila. Evo i prikaza spota za numeru "The Day That Never Comes" sa njihovog poslednjeg albuma, koji će vam možda biti smešan jer se u njemu nalazi jedan model automobila nama dobro poznat. Pogledajte: